Ot­ka­ko je zva­nič­no po­če­la grad­nja pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta Bar – Bo­lja­re, od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va, ve­ći­na do­ma­ćih fir­mi ko­je su an­ga­žo­va­ne kao po­di­zvo­đa­či su po­ve­ća­le svo­je po­slov­ne pri­ho­de i pro­fi­te. To po­ka­zu­ju fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji tih pred­u­ze­ća, ko­ja su od sre­di­ne 2015. go­di­ne an­ga­žo­va­na na „pro­jek­tu vi­je­ka”.
Naj­ve­ći rast pri­ho­da i do­bi­ti je ima­la fir­ma Be­maks, bli­ska vr­hu DPS-a, ko­ja je u od­no­su na 2014. go­di­nu po­ve­ća­la do­bit za 11 mi­li­o­na eura. Ta fir­ma, či­ji je, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma vla­snik Ve­se­lin Ko­va­če­vić, 2014. go­di­ne, pri­je po­čet­ka iz­grad­nje auto­pu­ta, ima­la je pri­ho­de od 37,6 mi­li­o­na eura i do­bit od 6,9 mi­li­o­na. Već 2015. go­di­ne po­slov­ni pri­ho­di su po­ra­sli na 44,3 mi­li­o­na, a do­bit na 11,7 mi­li­o­na eura, da bi u 2016. go­di­ni po­slov­ni pri­ho­di po­ra­sli na 62,3 mi­li­o­na eura, a pro­fit na čak 17 mi­li­o­na eura. Ne­for­mal­ni vla­sni­ci Be­mak­sa su Ran­ko Ubo­vić i Alek­san­dar Mi­jaj­lo­vić.
Iz opo­zi­ci­je i NVO sek­to­ra su pri­je po­čet­ka grad­nje auto­pu­ta upo­zo­ra­va­li da je to proje­kat od ko­jeg će da za­ra­de fir­me bli­ske vr­hu re­ži­ma i po­seb­no is­ti­ca­li u toj pri­či Be­maks. Po­di­zvo­đa­či­ma, pre­ma ugo­vo­ru o auto­pu­tu, tre­ba da pri­pad­ne mi­ni­mum tre­ći­na vri­jed­no­sti pro­jek­ta, što je oko 300 mi­li­o­na eura.
Osim Be­mak­sa, rast pri­ho­da u 2015. i 2016. go­di­ni u od­no­su na 2014. za­bi­lje­žio je i Mon­te­ne­gro pe­trol. Ta fir­ma je pri­je ne­go su zva­nič­no po­če­li ra­do­vi na auto­pu­tu ima­la pri­ho­de od 4,55 mi­li­o­na i pro­fit od sko­ro tri hi­lja­de, da bi se go­di­nu ka­sni­je pri­ho­di po­ve­ća­li na 6,66 mi­li­o­na, a pro­fit na 208 hi­lja­da eura. U 2016. go­di­ni pri­ho­di su po­ra­sli na 8,8 mi­li­o­na, dok je pro­fit po­dig­nut na 393 hi­lja­de eura.
Slič­na si­tu­a­ci­ja je bi­la i sa Geo maks gru­pom, či­ji su pri­ho­di u 2015. po­ra­sli du­plo na 530 hi­lja­da, dok su pri­ho­di In­ter pro­jek­ta po­ve­ća­ni u 2015. za de­vet pu­ta, dok je pro­fit po­ras­tao oko 15 pu­ta na 62,5 hi­lja­da. Pri­ho­di Ge­o­pro­jek­ta su na­kon po­čet­ka ra­do­va po­ve­ća­ni tri pu­ta na 1,1 mi­li­on u 2015. go­di­ni, dok im je do­bit u 2016. po­ve­ća­na sko­ro tri pu­ta na 437 hi­lja­de u 2016. go­di­ni.
Pri­ho­di fir­me Ra­mel su u 2015. go­di­ni po­ra­sli 700 hi­lja­da na se­dam mi­li­o­na, dok su u 2016. po­ra­sli na 10,3 mi­li­o­na, s tim što im je pro­fit pao za sko­ro če­ti­ri pu­ta.
Rast pri­ho­da i pro­fi­ta u 2015. i 2016. go­di­ni za­bi­lje­žen je i kod fir­me Ja­vel iz Da­ni­lov­gra­da. Ta fir­ma je 2014. ima­la pri­ho­de od 132 hi­lja­de i pro­fit od 4,2 hi­lja­de, da bi u 2015. ti po­ka­za­te­lji po­ra­sli na 288 hi­lja­de, od­no­sno sko­ro 11 hi­lja­da, a u 2016. na 322 hi­lja­de i 60,4 hi­lja­de eura.
Rast pri­ho­da u od­no­su na 2014. go­di­nu za­bi­lje­žen je i kod Ci­jev­ne ko­merc u 2016. go­di­ni, ali je ta kom­pa­ni­ja ima­la pri­ho­da i po osno­vu pro­jek­ta Hi­lja­du plus. Za­ni­mlji­vo da je fir­ma Če­le­bić ima­la pad pri­ho­da od po dva mi­li­o­na ot­ka­ko je an­ga­žo­va­na kao po­di­zvo­đač na auto­pu­tu, ali joj je ra­stao pro­fit. Oni su u 2014. ima­li 28 mi­li­o­na pri­ho­da i pro­fit od 841,7 hi­lja­da eura, da bi na­red­ne go­di­ne pro­fit po­ras­tao na 1,22 mi­li­o­na, a 2016. i na 1,4 mi­li­o­na. Ta­ko­đe su ima­li pri­ho­da po osno­vu pro­pjek­ta Hi­lja­du plus sta­no­va.
Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma, od po­lo­vi­ne 2016. go­di­ne, na auto­pu­tu je an­ga­žo­van 61 po­di­zvo­đač a vri­jed­nost tih ugo­vo­ra je 210 mi­li­o­na eura. Ugo­vor o iz­grad­nji auto­pu­ta je te­žak 809,6 mi­li­o­na eura.
D.M.


Rok do ma­ja 2019. go­di­ne

Pri­prem­ni ra­do­vi na auto­pu­tu po­če­li su 11. ma­ja 2015. go­di­ne i taj se da­tum tre­ti­ra kao po­če­tak ra­do­va. Rok za za­vr­še­tak ra­do­va, shod­no ugo­vo­ru je 11. maj 2019. go­di­ne.
Glav­ni ra­do­vi na mo­sto­vi­ma i tu­ne­li­ma, po­če­li su tek u 2016. go­di­ni, dok as­fal­ti­ra­nje 41 ki­lo­me­tra pu­ta ide na kra­ju. Ta­ko su ra­ni­je po­ja­sni­li iz ki­ne­skog CRBC-a ko­ji je glav­ni iz­vo­đač ra­do­va.
Auto­put se fi­nan­si­ra 85 od­sto iz kre­di­ta i 15 od­sto iz bu­dže­ta. Kre­dit od 944 mi­li­o­na do­la­ra je uzet kod ki­ne­ske Eks­im ban­ke, uz ka­ma­tu od dva odsto i grejs pe­ri­od od šest go­di­na. Od ka­da je kre­dit uzet do­lar je ja­čao, pa je u jed­nom mo­men­tu iz­nos du­ga u euri­ma bio oko 200 mi­li­o­na ve­ći. U po­sled­nje vri­je­me se sma­njio, na­kon što je euro oja­čao.